U jesen 1998. godine, Larry Page i Sergey Brin, istaknuti doktoranti Univerziteta Stanford, započeli su poduhvat koji će promeniti svačije živote. Upustili su se u svet pretraživača i pokrenuli ono što će se na kraju pretvoriti u konglomerat vredan milijarde dolara.
Njihov poduhvat predstavljao je istinsku promenu paradigme u oblasti pristupa informacijama. Drugim rečima, iz korena je promenio način na koji istražujemo nove pojmove. Umesto da prelistavamo tone knjiga i papira, imamo priliku da dobijemo sve informacije koje su nam potrebne u samo nekoliko klikova.
Ali kako je Google transformisao pristup informacijama? I da li će nastaviti da se menja, s obzirom na pojavu generativne veštačke inteligencije?
Nađimo se u biblioteci
Pedesetih godina prošlog veka svedočili smo eri u kojoj su javne biblioteke preuzele ulogu društvenih centara. Nakon razornog Drugog svetskog rata, ljudi su smatrali da je uspešan posleratni grad sposoban da efikasno pruži sve građanske usluge. Najvažnija komponenta je bio neometan pristup informacijama.
Tokom ovog perioda, primarni način za dobijanje informacija u zapadnim društvima bile su lokalne biblioteke. Ove ustanove su bile opremljene „ljudskim pretraživačima“, odnosno bibliotekarima. Oni su putem telefona primali upite od raznih kompanija, marljivo odgovarali na pisanu prepisku i i brzo i tačno obezbeđivali informacije korisnicima.
Biblioteke su, u suštini, prevazišle svoju ulogu pukih skladišta knjiga. Pojavili su se kao glavni resurs za roditelje koji traže informacije o zdravlju, turiste u potrazi za savetima o putovanjima i kompanije u potrazi za strateškim marketinškim smernicama.
Izvor: Google
Ipak, važno je naglasiti da ova potraga za informacijama podrazumevala intenzivnu pretragu bibliotekarskih kataloga. Pitanja na koja danas dobijamo odgovor za nekoliko trenutaka zahtevala bi sate, dane ili čak nedelje marljivog istraživanja.
Plaćene usluge pretrage
Već devedesetih godina prošlog veka, pojavile su se brojne usluge plaćenog pretraživanja. Biblioteke su se prilagodile digitalnom dobu, pa su bile opremljene personalnim računarima i imale onlajn pristup informacijama. Razvijale su se kompanije za komercijalno pretraživanje, a biblioteke su se pretplatile na njihove usluge, čineći informacije pristupačnijim.
Jedan značajan primer ove ere bio je Dialog, koji je razvio Lockheed Martin 1960-ih. Imao je pristup preko 1,7 milijardi zapisa raspoređenih u više od 140 baza podataka k bogatih recenziranim naučnim literaturama. Još jedan značajan učesnik, FT PROFIL od The Financial Times-a, omogućio je pristup člancima koji pokrivaju sve glavne britanske novine u periodu od pet godina.
Bez obzira na to, interakcija sa ovim sistemima nikako nije bio jednostavan poduhvat. Zahtevali su oštroumnost i dobro poznavanje sistema. Korisnici su morali da pamte određene komande, pažljivo biraju kolekcije i koriste precizan rečnik za analizu mnoštva dokumenata. Članci su obično bili sortirani hronološki i zahtevali su ručnu proveru kako bi se izolovao najrelevantniji sadržaj.
Nepotrebno je reći da je ova poboljšana dostupnost došla uz značajnu cenu. Tokom 1990-ih, korišćenje ovih sistema je koštalo 1,60 funti po minuti – što je suma ekvivalentna 4,65 funti (ili 5,87 US dolara) u savremenim valutama.
Rađanje Googla
Sa pojavom interneta 1993. godine, digitalni pejzaž je bio svedok eksponencijalnog rasta web sajtova. Još jednom, ljudi su se oslanjali na biblioteke jer su one imale ključnu ulogu. Naime, omogućavale su korisnicima da pristupe internetu. Bibliotekari su preuzeli ulogu edukatora i podučavali korisnike veštini dobijanja informacija onlajn. Međutim, zamršeni sistemi za pretragu tog doba borili su se sa sve većim obimom onlajn sadržaja i porastom broja novih korisnika.
Godine 1994. knjiga Upravljanje gigabajtima, čiji su autori tri kompjuterska naučnika poreklom sa Novog Zelanda, predstavila je inovativna rešenja za ovaj problem. Od 1950-ih, koncept brzog i univerzalno dostupnog pretraživača koji bi mogao stručno kategorizovati dokumente po relevantnosti, veoma je intrigrirao istraživače.
Izvor: Google
Tokom 1990-ih godina, startap iz Silicijumske doline počeo je da primenjuje ove saznanja. Larry Page i Sergey Brin su genijalno integrisali principe razjašnjene u knjizi Upravljanje gigabajtima u osnovnu arhitekturu Google-a.
Na značajan dan, 4. septembra 1998. godine, objavljen je Google, koji je pokrenuo točkove revolucije. Korisnici su bili oduševljeni jednostavnošću njegovog polja za pretraživanje i inovativnom prezentacijom rezultata koji je sažimali usklađenost između preuzetih stranica i korisničkog upita.
Efikasnost pretrage Google podržavalo je nekoliko ključnih faktora. Uveo je revolucionarni pristup koji procenjuje veb veze unutar stranice. Takav proces je nazvan PageRank. Još važnije, njegov algoritam je pokazivao izuzetan nivo sofisticiranosti. Ne samo da je upario upite za pretragu sa tekstualnim sadržajem unutar stranice, već je i pregledao drugi tekst koji se povezuje na tu stranicu. Ovaj koncept poznat je kao anchor tekst.
Uspon Google-a bio je brz, premašujući konkurente kao što su AltaVista i Yahoo Search. Do danas, Google održava svoju dominaciju sa preko 85% udela na tržištu pretraživača.
Sledećih 25 godina: Šta je pred nama?
Google je prevazišao okvire pretrage – danas više nije samo pretraživač. Kompanija sada u svoju ponudu uključuje Gmail, Google Drive, Google Calendar, Pixel uređaje i mnoštvo drugih usluga.
Pojava AI alata, uključujući Google Bard i nedavno predstavljeni Gemini (direktan konkurent ChatGPT-u), najavljuje predstojeću revoluciju u oblasti pretrage. Kako Google nastavlja da besprekorno integriše generativne AI mogućnosti u pretragu, način na koji preuzimamo informacije će se sigurno promeniti. Korisnici će se naviknuti na pregled sažetih informacija na vrhu rezultata pretrage.
Međutim, postoji jedan kritičan izazov – rizik da će korisnici slepo verovati informacijama koje generišu AI algoritmi. Važnost provere činjenica u odnosu na originalne izvore ostaje imperativ kao i uvek. Proliferacija alata generativne veštačke inteligencije, čiji je primer ChatGPT, iznela je na videlo slučajeve „halucinacija“ i dezinformacija, naglašavajući potrebu za oprezom.
Izvor: Google
Proslava rođendana
Kako bi proslavio svoj rođendan 12. septembra, Google uvodi primamljive ponude na evropsko tržište. Iako je tačna ponuda sniženih proizvoda i dalje obavijena velom misterije, vredi napomenuti da je upravo prošlog meseca Google obeležio svoj rođendan u Japanu produženjem velikodušnog popusta od 25% na niz proizvoda. Ovo je uključivalo seriju Pixel 7, Pixel Tablet, Pixel Buds A-seriju, Buds Pro, Pixel Watch, Nest Hub 2. generaciju, Chromecast 4K, Nest Wi-Fi ruter i Nest Cam.
Očekuje se da će ovogodišnja rasprodaja u Evropi slediti isti obrazac, obećavajući primamljive popuste koji obuhvataju širok spektar Google proizvoda. Iako su detalji još uvek nepoznati, kupci mogu da očekuju značajne uštede na asortimanu željenih Google uređaja i dodataka.
Važno je napomenuti da bi ova promocija mogla biti u skladu sa Google-ovom strategijom za čišćenje zaliga u pripremi za predstojeće lansiranje Pixel 8 serije i, potencijalno, Pixel Watch 2. Priča se da će se oba gedžeta pojaviti 4. oktobra. Produžavanjem popusta na postojećim linijama proizvoda, Google ne samo da stvara prostor za nove modele, već i izaziva uzbuđenje među svojim korisnicima.
